Сабор јубилараца кренуо у Променаду
Ученици ОСМОГ РАЗРЕДА СА СВОЈИМ РАЗРЕДНИМ СТАРЕШИНАМА нису били у дефилеу јер им је поверен задатак да као најстарији у школи, као прави домаћини, буду пре свих на градском тргу и постарају се да све буде у реду. Пред сам почетак саборовања образовали су свечани шпалир поред градске фонтане
Сабор јубилараца кренуо у Променаду :)Ученици ОСМОГ РАЗРЕДА СА СВОЈИМ РАЗРЕДНИМ СТАРЕШИНАМА нису били у дефилеу јер им је поверен задатак да као најстарији у школи, као прави домаћини, буду пре свих на градском тргу и постарају се да све буде у реду. Пред сам почетак саборовања образовали су свечани шпалир поред градске фонтане <3
Posted by Основна Школа Аца Алексић on четвртак 2. новембар 2017.
Променада Винском улицом
Променада Винском улицом 🙂
Posted by Основна Школа Аца Алексић on четвртак 2. новембар 2017.
Здравицу, „Деца ти се рађала“ Љубивоја Ршумовића, казује Вук Џамић, ученик седмог разреда.
Здравицу, "Деца ти се рађала" Љубивоја Ршумовића, казује Вук Џамић, ученик седмог разреда.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 3. новембар 2017.
Порука & Поука
Порука & Поука
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 3. новембар 2017.
Светосавци јубиларци певају САБРАНА СВА ЧЕДА САВИНА
Светосавци јубиларци певају САБРАНА СВА ЧЕДА САВИНА
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 3. новембар 2017.
СВЕТОСАВЦИ – Главни део програма ШКОЛОПЛОВ је почео Немањићима због чињенице да ове године обележавамо и јубилеј који се на њих односи, а то је крунисање Стефана Првовенчаног (зато на почетку ученици образују број 800), а други разлог је једноставан – савиндански. Нама је важно оно што се односи на школу, на учење, на писменост: Савина реформа правописа и, делимично, писма, почетак српске редакције као самосталне, продор старосрпског у књижевни језик.
Тачком „Расти, расти“ приказани су владари – српски, византијски, јужнословенски. Властела и војсковође не позивају на рат и не негују митове, него су то историјске личности, уметници, мислиоци.
Ученици су костимирани су у складу са биографијама које су добили од учитеља.
Светосавци приказују период од првих српских школа у којима се писало првом реформисаном српском азбуком и правописом – Савина реформа.
Наши светосавци су ученици II/1 (матична школа, учитељица Марина Милосављевић), ученици из Лесковице (учитељ Мирко Рајчић, посебне похвале за нашег учитеља витеза који је у целодневном игроказу носио 35 килограма тежак оклоп и на тај начин величао лик старог Југ Богдана.Браво!) и ученица из Пуховца (учитељица Гордана Кљајић).
СВЕТОСАВЦИ – Главни део програма ШКОЛОПЛОВ је почео Немањићима због чињенице да ове године обележавамо и јубилеј који се на њих односи, а то је крунисање Стефана Првовенчаног (зато на почетку ученици образују број 800), а други разлог је једноставан – савиндански. Нама је важно оно што се односи на школу, на учење, на писменост: Савина реформа правописа и, делимично, писма, почетак српске редакције као самосталне, продор старосрпског у књижевни језик.Тачком "Расти, расти" приказани су владари – српски, византијски, јужнословенски. Властела и војсковође не позивају на рат и не негују митове, него су то историјске личности, уметници, мислиоци. Ученици су костимирани су у складу са биографијама које су добили од учитеља.Светосавци приказују период од првих српских школа у којима се писало првом реформисаном српском азбуком и правописом – Савина реформа.Наши светосавци су ученици II/1 (матична школа, учитељица Марина Милосављевић), ученици из Лесковице (учитељ Мирко Рајчић, посебне похвале за нашег учитеља витеза који је у целодневном игроказу носио 35 килограма тежак оклоп и на тај начин величао лик старог Југ Богдана.Браво!) и ученица из Пуховца (учитељица Гордана Кљајић).
Posted by Основна Школа Аца Алексић on субота 4. новембар 2017.
ЦАРСТВО – Царством смо путовали од Душановог царства па до Првог српског устанка, што значи да смо пролазили кроз више епоха и приказали читаво друштво – све његове слојеве. Отуда су извођачи додоле, девојке крај кладенца, косачи, јахачи, ковачи, видари, витезови, као и војници снажног Отоманског царства, султани, аге и бегови.
Приказали смо народни живот, народно весеље и прожимање свих слојева друштва, а потом бојеви са Турцима и пад под ропство. Приказали смо, међутим, да се и за то време чувала традиција. Треба подсетити да је за све време када су Српске земље биле под османском управом, образовање на српском језику скоро замрло и да смо се могли описмењавати на – турском. Сваки други окупатор задржавао је изучавање матерњег језика, Турци нису. Тај период, међутим, није доба у коме смо остали без књига. Оне су тавориле у манастирима. Предање, усмено предање, народна школа, чисто вербална, шаре, мотиви на тканинама сведоче о чувању народног блага.
Тачку „Кермес“(вашар) извели су ученици II/2, II/3 (учитељице Слађана Марковић и Невенка Бошковић), ученици из Латковца (учитељица Светлана Ђукић), ученици из Ржанице и Веље Главе (учитељице Ана Цакић и Ивана Стевановић).
ЦАРСТВО – Царством смо путовали од Душановог царства па до Првог српског устанка, што значи да смо пролазили кроз више епоха и приказали читаво друштво – све његове слојеве. Отуда су извођачи додоле, девојке крај кладенца, косачи, јахачи, ковачи, видари, витезови, као и војници снажног Отоманског царства, султани, аге и бегови.Приказали смо народни живот, народно весеље и прожимање свих слојева друштва, а потом бојеви са Турцима и пад под ропство. Приказали смо, међутим, да се и за то време чувала традиција. Треба подсетити да је за све време када су Српске земље биле под османском управом, образовање на српском језику скоро замрло и да смо се могли описмењавати на – турском. Сваки други окупатор задржавао је изучавање матерњег језика, Турци нису. Тај период, међутим, није доба у коме смо остали без књига. Оне су тавориле у манастирима. Предање, усмено предање, народна школа, чисто вербална, шаре, мотиви на тканинама сведоче о чувању народног блага.Тачку "Кермес"(вашар) извели су ученици II/2, II/3 (учитељице Слађана Марковић и Невенка Бошковић), ученици из Латковца (учитељица Светлана Ђукић), ученици из Ржанице и Веље Главе (учитељице Ана Цакић и Ивана Стевановић).
Posted by Основна Школа Аца Алексић on субота 4. новембар 2017.
СЛОБОДА – Слободом се представља оснивање модерне српске државе, почев од Првог српског устанка, и стање у народу (те и у култури и школству) у том периоду, и то исечком из Жупе (обратити пажњу на нарацију између строфа). Вишевековни јад је додијао, народ сазрео и пожелео слободу.
Ученици IV/2 (учитељице Гордане Томић и Данијеле Томић) представљају српске устанике и прве „нове“ српске кнезове и кнегиње. Ту је Вук Караџић, ту је кнегиња Љубица, Чучук Стана, хајдук Вељко, наравно Карађорђе, Илија Бирчанин, Ненадовићи …
Кореографијом за „Седам сати удара“ приказали смо епски дрхтај Србије у време Првог српског устанка и наду. Поносно, свесно, стамено.
СЛОБОДА – Слободом се представља оснивање модерне српске државе, почев од Првог српског устанка, и стање у народу (те и у култури и школству) у том периоду, и то исечком из Жупе (обратити пажњу на нарацију између строфа). Вишевековни јад је додијао, народ сазрео и пожелео слободу.Ученици IV/2 (учитељице Гордане Томић и Данијеле Томић) представљају српске устанике и прве "нове" српске кнезове и кнегиње. Ту је Вук Караџић, ту је кнегиња Љубица, Чучук Стана, хајдук Вељко, наравно Карађорђе, Илија Бирчанин, Ненадовићи …Кореографијом за "Седам сати удара" приказали смо епски дрхтај Србије у време Првог српског устанка и наду. Поносно, свесно, стамено.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on недеља 5. новембар 2017.
РАБАЏИЈСКА ПРИЧА – Какви су и шта раде Жупљани након Првог српског устанка? Они су пасторални, миришу на планину и виногорје. Певају у слободи – враћају се животу, постављају нове темеље свега, заљубљују се, путују, тргују и – хоће школу. Подсећамо на чињеницу да је школство у том периоду било нешто живље само у оном делу Српства који је живео на тлу Аустроугарског царства (под разним именима).
Ученици IV/1 (учитељица Наташа Жарковић) су Жупљани тог времена. Представили су се кореографијом за песму „Вино вози Петрија девојка“. То није само момачко намигивање лепог Радивоја док се удвара вредној Петрији, то је слика из народа, ведра, весела, која слути лакши и лепши живот.
РАБАЏИЈСКА ПРИЧА – Какви су и шта раде Жупљани након Првог српског устанка? Они су пасторални, миришу на планину и виногорје. Певају у слободи – враћају се животу, постављају нове темеље свега, заљубљују се, путују, тргују и – хоће школу. Подсећамо на чињеницу да је школство у том периоду било нешто живље само у оном делу Српства који је живео на тлу Аустроугарског царства (под разним именима).Ученици IV/1 (учитељица Наташа Жарковић) су Жупљани тог времена. Представили су се кореографијом за песму "Вино вози Петрија девојка". То није само момачко намигивање лепог Радивоја док се удвара вредној Петрији, то је слика из народа, ведра, весела, која слути лакши и лепши живот.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on недеља 5. новембар 2017.
ВИКТОРИЈА – „Краљица је Викторија “ део је СВЕЧАНЕ ПЕСМЕ, и још један рођендански поклон нашој школи. Текстописац и композитор је Оливера З. Дуњић, аранжман је урадио Иван Стаматовић, а отпевали су је ученици IV/3. Песма нам је причинила много радости још од априла када је и настала. Певана је у свим „Ациним“ школама (Плоча, Плеш, Ратаје) и издвојеним одељењима на терену, свако свој део текста на истоветну музику, опевала пределе, људе, места у којима се школа налази.
Ученици IV/3 (учитељица Данијела Луковић) су са пуно ведрине и поноса, уз радосну подршку свих учесника ШКОЛОПЛОВА, испричали причу о оснивању прве жупске основне школе и тадашњим околностима у Жупи и белом свету. Улоге и, наравно костими ученика, прате епоху, те су се на подијуму за игру нашли краљица Викторија, кнегиња Катарина Смирнова, сестре Бронте, Мина Караџић, Артемиза Христић, Оливер Твист, Пушкин, књаз Милош, Јован Хаџић, Његош, Гете, Копитар, Јелка Обреновић …
Десет пута пунолетна, Прва жупска основна школа је овим наступом отворила своју прву страну летописа. О томе шта се догодило те хиљаду осам стотина тридесет и седме чујте у песми
ВИКТОРИЈА – "Краљица је Викторија " део је СВЕЧАНЕ ПЕСМЕ, и још један рођендански поклон нашој школи. Текстописац и композитор је Оливера З. Дуњић, аранжман је урадио Иван Стаматовић, а отпевали су је ученици IV/3. Песма нам је причинила много радости још од априла када је и настала. Певана је у свим "Ациним" школама (Плоча, Плеш, Ратаје) и издвојеним одељењима на терену, свако свој део текста на истоветну музику, опевала пределе, људе, места у којима се школа налази.Ученици IV/3 (учитељица Данијела Луковић) су са пуно ведрине и поноса, уз радосну подршку свих учесника ШКОЛОПЛОВА, испричали причу о оснивању прве жупске основне школе и тадашњим околностима у Жупи и белом свету. Улоге и, наравно костими ученика, прате епоху, те су се на подијуму за игру нашли краљица Викторија, кнегиња Катарина Смирнова, сестре Бронте, Мина Караџић, Артемиза Христић, Оливер Твист, Пушкин, књаз Милош, Јован Хаџић, Његош, Гете, Копитар, Јелка Обреновић …Десет пута пунолетна, Прва жупска основна школа је овим наступом отворила своју прву страну летописа. О томе шта се догодило те хиљаду осам стотина тридесет и седме чујте у песми 🙂
Posted by Основна Школа Аца Алексић on понедељак 6. новембар 2017.
КОЛО КРАЉА МИЛАНА И КОЛО КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ – Ученици Велике Врбнице (учитељице Магдалена Ивљанин и Данијела Савковић) и ученици IV/3 играју два обреновићевска кола, зато што смо у то време, варошани, грађани, имамо општине.
Кожетин се лагано спуштао у долину, рађала се чаршија.
КОЛО КРАЉА МИЛАНА И КОЛО КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ – Ученици Велике Врбнице (учитељице Магдалена Ивљанин и Данијела Савковић) и ученици IV/3 играју два обреновићевска кола, зато што смо у то време, варошани, грађани, имамо општине.Кожетин се лагано спуштао у долину, рађала се чаршија.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on понедељак 6. новембар 2017.
ТОБЏИЈСКО КОЛО – На самом почетку ове тачке подсећање како је Кожетин постао Александровац.
Играјући Тобџијско коло показујемо ратове који су вођени, закључно са Првим светским, што значи да у нашим костимима имамо и „солунце“ и госпођице и „Монтевидео“ естетику.. Фокус је на томе да знамо ко смо, јер то је део српске историје када смо знали ко смо – зато смо се и вратили из изгнанства и ослободили отаџбину.
Овај игроказ су извели ученици из Горњег Ратаја (учитељица Јасмина Миленковић), Тулеша (учитељице Виолета Миловановић и Горица Протић) и Доњег Ратаја (учитељице Данијела Пецић и Оливера Пршић).
ТОБЏИЈСКО КОЛО – На самом почетку ове тачке подсећање како је Кожетин постао Александровац.Играјући Тобџијско коло показујемо ратове који су вођени, закључно са Првим светским, што значи да у нашим костимима имамо и "солунце" и госпођице и "Монтевидео" естетику.. Фокус је на томе да знамо ко смо, јер то је део српске историје када смо знали ко смо – зато смо се и вратили из изгнанства и ослободили отаџбину.Овај игроказ су извели ученици из Горњег Ратаја (учитељица Јасмина Миленковић), Тулеша (учитељице Виолета Миловановић и Горица Протић) и Доњег Ратаја (учитељице Данијела Пецић и Оливера Пршић).
Posted by Основна Школа Аца Алексић on уторак 7. новембар 2017.
САБОР ЖУПСКИХ УЧЕНИКА И УЧИТЕЉА – Колом „Српкиња“ представили смо лепши део историје Србије. Илустрован је понос, аутентичност, снага, знање, самосвест и увек присутна српска ведрина.
У име ученика у колу су четвртаци, а сабор учитеља чине – Радица Томић, Драгана Филиповић, Наташа Жарковић, Јована Рашковић, Гордана Кљајић, Виолета Давидовић, Драгана Ракић, Данијела Луковић, Биљана Сауловић и Марина Милосављевић.
САБОР ЖУПСКИХ УЧЕНИКА И УЧИТЕЉА – Колом "Српкиња" представили смо лепши део историје Србије. Илустрован је понос, аутентичност, снага, знање, самосвест и увек присутна српска ведрина.У име ученика у колу су четвртаци, а сабор учитеља чине – Радица Томић, Драгана Филиповић, Наташа Жарковић, Јована Рашковић, Гордана Кљајић, Виолета Давидовић, Драгана Ракић, Данијела Луковић, Биљана Сауловић и Марина Милосављевић.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on уторак 7. новембар 2017.
СУТЕЛИЦА – Школопловом смо стигли до Другог светског рата, минус и плус 15 година. Одабрана је стара народна песма, деца су пастири са шубарама који славе живот и представљају искон и извор. Пастири и пастирице са штаповима, кудељама, цвећем у коси, игле и канура, пастирске игре. Миришу на жалфију и мајкину душицу.
Ученици III/3 (учитељ Радољуб Јованчевић) су показали како се народ увек обнавља и како реке увек извиру са планине. Сутелицу прати, не меша се са народом, краљевска породица. Они су ученици из Плоче (учитељица Зорица Видојевић).
СУТЕЛИЦА – Школопловом смо стигли до Другог светског рата, минус и плус 15 година. Одабрана је стара народна песма, деца су пастири са шубарама који славе живот и представљају искон и извор. Пастири и пастирице са штаповима, кудељама, цвећем у коси, игле и канура, пастирске игре. Миришу на жалфију и мајкину душицу.Ученици III/3 (учитељ Радољуб Јованчевић) су показали како се народ увек обнавља и како реке увек извиру са планине.Сутелицу прати, не меша се са народом, краљевска породица. Они су ученици из Плоче (учитељица Зорица Видојевић).
Posted by Основна Школа Аца Алексић on уторак 7. новембар 2017.
СКОЈЕВЦИ И ПАРТИЗАНИ – И док се на Сутелици развија коло, усред песме улећу скојевци и партизани. Мешају се, па се гуркају, све са циљем да избаце пастире из кола. Чобанчићи се нервирају, негодују, а краљевска породица се повлачи са сцене (изгнанство).
Ученици III/2 (учитељица Виолета Давидовић) су примерено свом узрасту, онако детиње, представили врло болну тему Другог светског рата – братску подељеност.
СКОЈЕВЦИ И ПАРТИЗАНИ – И док се на Сутелици развија коло, усред песме улећу скојевци и партизани. Мешају се, па се гуркају, све са циљем да избаце пастире из кола. Чобанчићи се нервирају, негодују, а краљевска породица се повлачи са сцене (изгнанство).Ученици III/2 (учитељица Виолета Давидовић) су примерено свом узрасту, онако детиње, представили врло болну тему Другог светског рата – братску подељеност.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on среда 8. новембар 2017.
ПИОНИРИ МАЛЕНИ – Елита СФРЈ, али подмладак: пионирке и пионири, свакако одевени у „епоху“ – доколенице, трегери, титовке, црвене мараме. Уз корачницу, а како би другачије, „Младу партизанку“, весело, полетно, почиње слет који је увек претходио уручењу штафете.
Слет наравно посматрају Тито и Јованка Броз. Ученици III/1 (учитељице Малина Марић и Јована Рашковић), „обојени“ су плаво-бело-црвено ко некад застава Југославије. Све то прате и представници светских организација, тада несврстани (ученици из Плеша, учитељица Зорица Бошковић и ученици из Грчака учитељица Тања Сакић и учитељ Жељко Гошић).
ПИОНИРИ МАЛЕНИ – Елита СФРЈ, али подмладак: пионирке и пионири, свакако одевени у "епоху" – доколенице, трегери, титовке, црвене мараме. Уз корачницу, а како би другачије, "Младу партизанку", весело, полетно, почиње слет који је увек претходио уручењу штафете. Слет наравно посматрају Тито и Јованка Броз. Ученици III/1 (учитељице Малина Марић и Јована Рашковић), "обојени" су плаво-бело-црвено ко некад застава Југославије. Све то прате и представници светских организација, тада несврстани (ученици из Плеша, учитељица Зорица Бошковић и ученици из Грчака учитељица Тања Сакић и учитељ Жељко Гошић).
Posted by Основна Школа Аца Алексић on среда 8. новембар 2017.
САБОР АЦИНИХ ПРВАКА
Детињство.
Нечије.
Свачије.
Ђаци прваци су одевени као спортисти – фудбалери, рукометаши, одбојкаши, тенисери, џудисти … али и песници, сликари, научници. Они носе пехаре, трофеје, дипломе, захвалнице … Они приказују „Ацине“ шампионе и поносито носе имена академика Чолића, професора емеритуса Николе Ристића, Љиљане Кнежевић, Ивана Лапчевића, Буце Мирковића, Маријане Миљковић, Слободана Луковића, Марије Марић …Упамтиће заувек свог двојника, тог „Ациног“ ђака чији су идентитет носили на прослави. Са овима који су сада на врхунцу снаге, каријере, успона, можда ће се и упознати. Дивно би било да су сви они могли да дођу на рођендан својој школи.
Прваци су помпезно најављени мелодијама омиљених цртаћа, а потом извели своју тачку уз песму „Најлепша је земља моја“. Сабор „Ациних“ првака је пронео славу својих претходника и на подијуму „нацртао“ срце. Хвала првацима и њиховим учитељицама – Данијели Ђорђевић, Радици Аризановић, Надици Карајовић и Славици Јовановић. Желимо вам да следите пут наших шампиона, имате се на кога угледати.
САБОР АЦИНИХ ПРВАКА Детињство.Нечије.Свачије.Ђаци прваци су одевени као спортисти – фудбалери, рукометаши, одбојкаши, тенисери, џудисти … али и песници, сликари, научници. Они носе пехаре, трофеје, дипломе, захвалнице … Они приказују "Ацине" шампионе и поносито носе имена академика Чолића, професора емеритуса Николе Ристића, Љиљане Кнежевић, Ивана Лапчевића, Буце Мирковића, Маријане Миљковић, Слободана Луковића, Марије Марић …Упамтиће заувек свог двојника, тог "Ациног" ђака чији су идентитет носили на прослави. Са овима који су сада на врхунцу снаге, каријере, успона, можда ће се и упознати. Дивно би било да су сви они могли да дођу на рођендан својој школи.Прваци су помпезно најављени мелодијама омиљених цртаћа, а потом извели своју тачку уз песму "Најлепша је земља моја". Сабор "Ациних" првака је пронео славу својих претходника и на подијуму "нацртао" срце. Хвала првацима и њиховим учитељицама – Данијели Ђорђевић, Радици Аризановић, Надици Карајовић и Славици Јовановић. Желимо вам да следите пут наших шампиона, имате се на кога угледати.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on четвртак 9. новембар 2017.
БРАНКОВО КОЛО – Бранковом колу је, хронолошки, место тамо пре Тобџијског, али смо „научени“ да је ово „југословенско“ и зато се налази овде – на рубу Југославије, на почетку ове сада Србије. Тим пре, што и није оригинална матрица Бранковог кола већ микс – Бранково/Тандрчак јер више одговара узрасту играча.
Пратећи текст позива „Лолу“, што значи да ученици из „Лоле“ треба лагано да прилазе и припреме се за свој наступ.
Бранково коло су одиграли првачићи продуженог боравка. Са њима је вежбала учитељица Радица Томић. После непуна два месеца школовања имали су свој први наступ. Аплауз, молим!
БРАНКОВО КОЛО – Бранковом колу је, хронолошки, место тамо пре Тобџијског, али смо "научени" да је ово "југословенско" и зато се налази овде – на рубу Југославије, на почетку ове сада Србије. Тим пре, што и није оригинална матрица Бранковог кола већ микс – Бранково/Тандрчак јер више одговара узрасту играча. Пратећи текст позива "Лолу", што значи да ученици из "Лоле" треба лагано да прилазе и припреме се за свој наступ.Бранково коло су одиграли првачићи продуженог боравка. Са њима је вежбала учитељица Радица Томић. После непуна два месеца школовања имали су свој први наступ. Аплауз, молим!
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 10. новембар 2017.
МИ ЗАЈЕДНО МОЖЕМО СВЕ
180
срце и
„Револвери“
Рођенданска журска се наставља. Јесте нагла промена ритма, али то је као жупски ветар, а и песма је – жупска (све што нам се много свиђа својатамо, и наравно због наших легенди Vladimir Jaksic и Zarko Sebic). „Нема повлачења, нема предаје“ је знамен новог века, промене и заједништва.
Ученици продуженог боравка (учитељица Радица Томић) су подигли све на ноге. Ђускало се и на трибинама хале спортова.
МИ ЗАЈЕДНО МОЖЕМО СВЕ 180срце и"Револвери" :)Рођенданска журска се наставља. Јесте нагла промена ритма, али то је као жупски ветар, а и песма је – жупска (све што нам се много свиђа својатамо, и наравно због наших легенди Vladimir Jaksic и Zarko Sebic). "Нема повлачења, нема предаје" је знамен новог века, промене и заједништва.Ученици продуженог боравка (учитељица Радица Томић) су подигли све на ноге. Ђускало се и на трибинама хале спортова.
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 10. новембар 2017.
Да се деси неко дивно чудо – да снови постану јава …
Да се деси неко дивно чудо – да снови постану јава …
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 10. новембар 2017.
„ЛОЛИНА“ ЧЕСТИТКА – Ученици ОШ „Иво Лола Рибар“ су нас топло и носталгично подсетили како смо некад били једно, и пожелели све што род најрођенији може пожелети неком свом.
Лолину „Здравицу“ је написао Миодраг Шароњић, учитељ у пензији, а казује је Јана Николић, ученица седмог разреда. Развеселили су нас Лолини четвртаци (учитељице Снежана Рилак и Јасмина Васић) својом веселом кореографијом која нас подсећа да су деца најлепши украс света. Захваљујемо се и учитељици Ивани Дуњић на успешној сарадњи. ЖИВЕЛИ!
"ЛОЛИНА" ЧЕСТИТКА – Ученици ОШ "Иво Лола Рибар" су нас топло и носталгично подсетили како смо некад били једно, и пожелели све што род најрођенији може пожелети неком свом. Лолину "Здравицу" је написао Миодраг Шароњић, учитељ у пензији, а казује је Јана Николић, ученица седмог разреда. Развеселили су нас Лолини четвртаци (учитељице Снежана Рилак и Јасмина Васић) својом веселом кореографијом која нас подсећа да су деца најлепши украс света. Захваљујемо се и учитељици Ивани Дуњић на успешној сарадњи. ЖИВЕЛИ!
Posted by Основна Школа Аца Алексић on петак 10. новембар 2017.
ЧЕСТИТКА „НАШЕ РАДОСТИ“ – И као јагодица на торти преслатки предшколци
Сви смо ђипкали уз „Ивин денс“ заједно са припремном групом предшколске установе „Наша радост“. Похвале за стајлинг, ритам, репиће, васпитачице Драгану Милић и Бисерку Милетаковић. Хвала вам на сарадњи и живи били!